Naučna konferencija “25 godina Izbornog zakona Bosne i Hercegovine: između okova prošlosti i demokratskih standarda današnjice”
Univerzitet u Sarajevu – Pravni fakultet, u saradnji s njemačkom fondacijom Friedrich Ebert, 10. juna 2026. godine organizovao je naučnu konferenciju posvećenu 25. godišnjici usvajanja Izbornog zakona u Bosni i Hercegovini. Konferencija je okupila istaknute predstavnike/ce akademske, pravosudne, međunarodne i nevladine zajednice s ciljem naučne i stručne analize ključnih aspekata izbornog prava radi usklađivanja izbornog sistema Bosne i Hercegovine sa savremenim demokratskim standardima.
Konferenciju je otvorila dekanica Pravnog fakulteta prof. dr. Zinka Grbo, nakon čega je rad konferencije bio organizovan u tri panela. Uvodno obraćanje na konferenciji imala je prof. dr. Lejla Balić.
Na prvom panelu “Izvršenje presuda iz grupe predmeta Sejdić-Finci: Kako izaći iz živog blata”, su govorili prof. dr. Šejla Imamović (Maastricht University), prof. dr. Goran Marković (Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu), advokat dr. Nedim Ademović, doc. dr. Ivan Tomić (Pravni fakultet Sveučilišta u Mostaru) i dr. Tahir Herenda (Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu), uz moderiranje višeg asistenta Haruna Išerića, mr. iur.
U okviru drugog panela “Vrijeme je za slobodne i poštene izbore” govorili su prof. dr. Jasmina Bešlagić (Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću), Vanja Bjelica-Prutina (Centralna izborna komisija BiH), stručnjak za izborne kampanje Ahmed Husagić i Ahmed Rifatbegović (Misija OSCE-a u BiH), uz moderiranje prof. dr. Lejle Balić.
Na trećem panelu “Uloga pravosuđa u očuvanju zakonitosti i integriteta izbornog procesa” izlaganja su imali sutkinja Mirsada Džindo (Sud BiH), tužiteljica Suada Pašić (Tužilaštvo BiH), Demirel Delić (VSTV BiH) i Srđan Traljić (Transparency International u BiH), uz moderiranje asistenta Miloša Davidovića, mr. Iur.
U okviru navedenih panela ponuđene su različite perspektive demokratizacije izbornog procesa, uz naglašenu potrebu osiguranja jednakog biračkog prava bez diskriminacije te poštovanja kolektivnih prava i interesa koji proizlaze iz konsocijacijskih ustavnih aranžmana. Također, zaključeno je da izborni integritet predstavlja centralnu kategoriju slobodnih i poštenih izbora te da je kao takav uslov postojanja i funkcionalnosti vladavine prava i demokratskog političkog poretka, što predstavlja jednu od temeljnih pretpostavki za napredak Bosne i Hercegovine na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Shodno tome, očuvanje integriteta i zakonitosti izbornog procesa zahtijeva nezavisan status, adekvatne interne kapacitete i proaktivan pristup svih aktera uključenih u implementaciju izbora. Na temelju akademskih i praktičnopravnih iskustava identifikovani su ključni nedostaci i pojave koje neposredno podrivaju izborni integritet, te su predloženi konkretni modeli za njihovu učinkovitu prevenciju i sankcionisanje.
Univerzitet u Sarajevu – Pravni fakultet upućuje zahvalnost svim učesnicima i učesnicama na izuzetno konstruktivnoj diskusiji te izražava uvjerenje da će model intenzivne saradnje akademske i stručne zajednice na ovom planu biti nastavljen i u budućnosti.
